Prošla 2012. godina bila je deveta najtoplija godina u svetu još od 1880. godine kada je počela da se prati globalna temperatura, objavile su danas američka svemirska i klimatološka agencija.- Bitno je da je ova dekada toplija od prethodne, a ta dekada toplija je od one pre nje. Planeta se zagreva. Razlog za zagrevanje je to što emitujemo sve veću količinu ugljen-dioksida u atmosferu - izjavio je klimatolog NASA-e Gevin Šmit.

Naučnici NASA i američke agencije za istraživanje okeana i atmosfere (NOAA) saopštili su i to da se, uključujući 2012. godinu, svih 12 godina u ovom veku nalazi u prvih 14 godina na listi najtoplijih u poslednje 133 godine.

U 20. veku jedino je 1998. godina globalno bila toplija od 2012. godine, saopštili su naučnici.

Gasovi termoelektrana na ugalj na području Evropske unije godišnje usmrte više od 18.000 ljudi, a ako bi se uračunale Turska, Hrvatske i Srbija u EU, ta brojka bi mogla skočiti na 23.000, piše u danas objavljenom izveštaju Udruženja za zdravlje i okolinu (Health and Environment Alliance, HEAL) iz Brisela.

Šteta po zdravlje i okolinu od termoelektrana na ugalj u EU godišnje iznosi 42,8 milijardi evra, a uz još tri navedene zemlje, skače na 54,7 milijardi.

Izveštaj na 46 strana pod nazivom "Neplaćeni račun za zdravlje" ukazuje da termoelektrane na ugalj ključno doprinose zagađenju vazduha. One su "nevidljive ubice" i bitna opasnost po javno zdravlje, kažu zdravstveni stručnjaci.

Termoelektrane na ugalj izazivaju preranu smrt po 18.200 ljudi godišnje, oko 8.500 novih slučajeva hroničnog bronhitisa i oko četiri miliona izgubljenih radnih dana svake godine. S Hrvatskom, Srbijom i Turskom, broj potencijalnih žrtava tih centrala raste na 23.000.

- Naročito zabrinjava što korišćenje uglja raste posle godina opadanja - rekao je Dženon Jensen, šef Udruženja.

Nemačka, na koju, zajedno s Poljskom i Rumunijom otpada gotovo polovina zdravstvenih troškova EU, ponovo pokreće termoelektrane na ugalj pošto je odlučila da zatvori nuklearne centrale.

Po Jensenu, zaprepašćujuće visoke posledice po ljudsko zdravlje morale bi da podstaknu reviziju energetske politike EU.

Žan-Pol Sulije iz Evropskog društva za respiratorna oboljenja ukazuje da bi otklanjanje zagađenja vazduha iz termoelektrana na ugalj donelo značajnu uštedu novca koji se sada izdvaja za lečenje, tim više što je prosečan vek termoelektrana duži od 40 godina.

Učenici Medicinske škole na Zvezdari prikupljaju novac da naprave “zelenu učionicu” u dvorištu ove obrazovne ustanove. Nameru Učeničkog parlamenta podržali su i profesori, ideja je izabrana i među 15 najboljih u kampanji “Stvarno važno” koju vodi Fondacija “Ana i Vlade Divac”, a đaci će sutra, prekosutra i narednog vikenda prikupljati donacije u “Ušću”. Projektom je predviđeno da učionica bude smeštena u hladu ispod stabala sa bogatom krošnjom u parku ispred škole, a da se koristi za nastavu, vannastavne aktivnosti, priredbe i druženja.

ĐAČKI AKTIVIZAM

 Učenici, profesori i direktorka škole Jadranka Abuzeid, naglašavaju da poenta projekta nije samo gradnja učionice, nego i put za podsticanje aktivizma mladih da bi kroz ostvarenje ideja došli do željenih ciljeva.

- Staza do učionice će biti od izlomljenog kamena, klupe drvene, a kao odbrana od sunca će biti postavljena metalna konstrukcija oko koje će biti bršljen. Ova biljka izabrana je zato što ne zahteva posebnu pažnju i ulaganja, a brzo će napraviti prirodan hlad. Cilj nam je da napravimo zeleni krov koji će “disati” - kaže profesorka Ljiljana Petković Vranić, koordinatorka projekta.

Da bi došli do novca za projekat, u školi je organizovan prvo donatorski koktel, a zatim i koncert učenika. Svima koji su novčano pomogli uručeni su simbolični pokloni.

- Ovakva učionica je potrebna jer, kada je toplo vreme, u školskoj zgradi ne pomaže ni promaja, pa je prava stvar uživati i učiti u prirodi. Nadamo se da će ljudi prepoznati kvalitet ove ideje i da će nam pomoći, jer to nije važno samo nama, već i generacijama koje dolaze za nama - pričaju učenici u glas.